Život i delo cara Konstantina 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Pravni fakultet

Увод
Након Диоклецијанове абдикације 305.године долази до дуге борбе за власт која траје све до 324.године кад је једини владар остао Константин. Диоклецијанов цезар Констанције умро у Британији 306.године и војска је за август прогласила његовог сина Константина. У риму 307.године преторијанци (царска гарда) су прогласили за цара Максенција. И тада су у римској држави као легални владари били Галерије и Максимин Даја а као нелегални Максимијан, Максенције и Константин. Кризу је требало решити на састанку у Карнунтуму на коме је предложено да се призна Константин а за августа је предложен Валерије Лициније Лицинијан. Овај састанак није решио кризу јер је систем већ био нарушен избором Лицинија за августа, иако претходно није био цезар. Недуго затим Максимијан је ухваћен и вероватно убијен. Након тога власт деле Галерије, Лициније, Константин и Максимин Даја, док Максенције није признат. Галерије умире 311.године, а у бици код Милвијског моста 28.10.312.године Константин односи победу док се Максенције удавио у Тибру. Након тога Константин и Лициније се удружују против Максимина и та борба траје све до 313.године када је Максимин умро у Таурусу. Затим долази до дуге борбе између Константина и Лицинија која траје све до 324.године када Константин односи коначну победу и остаје једини август о једини владар Римске државе.
1.Константин Велики
Константин се родио између 271. И 273.године, 27.фебруара у римском граду Наису (Наиссус) тј. данашњем Нишу, у провинцији Горња Мезија (Моесиа Супериор). Отац му је био Констанције Хлор, у то време римски официр високог ранга, а мајка Јелена, жена скромног порекла, по некима гостионичарева кћи. Пошто су Констанције и Јелена припадали различитим друштвеним класама највероватније је да су живели у конкубинату, једној врсти брака могућној супружницима непомирљивог друштвеног порекла. Констанције Хлор је временом узнапредовао до места преторијанског префекта цара Максимијана (286-305, друга влада: 306-308), Диоклецијанов савладар. Када се 293.године јавила потреба да се царски колегијум прошири, августи Диоклецијани Максимијан су за савладаре нижег ранга-цезаре узели Галерија и Констанција. Констанције је морао да се растане од Јелене и ожени Максимијанову ћерку Теодору. Диоклецијан је можда Константина сматрао за будућег престолонаследника те је желео да га на свом двору образује и упути у административне и војне послове је Константин пратио цезара Галерија у његовим походима. Истакао се у борбама против дивљих Келта.
Константин је знао да чека, као и да буде брз и крајње одважан, једном би се показао владарски широкогруд, спреман да прашта, да би други пут, у духу свог времена, доносио најсуровије одлуке. Тако се, 306.године, након сто је врховни август Галерије одбио да га прихвати као савладара августа, Константин задовољио и титулом млађег владара - цезара. Као и његов отац, и Константин се, зарад политичког интереса, развео од прве зене (Минервине) са којом је имао сина по имену Крисп и оженио са Фаустом, ћерком бившег августа Максимијана, а уз то овом је доделио и тутулу Августа.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]